SAIPUA

Sa dolaskom ovog toplijeg talasa, oko traži pupoljke i cveće. Spring cravings. Pijace u Budi su poseban plezir ovih dana. Pršti šareniš na sve strane. Sadnice, saksije ili buketi, kako vam se hoće i preogroman izbor. Ukoliko niste u prilici sebi da organizujete jedno pošteno flowerish uživanje  jer imate jako puno obaveza i jako malo slobodnog vremena, a baš vam se ište – nudim vam jedan visoko kvalitetan substitute.

Saipua je moj old blog crush. Čekala sam neko lepše vreme da  uzmem da napišem nešto o ovome and here we are.

U pitanju je mesto na kojem se sa mnogo strasti neguje i poštuje večna, plamena lepota cveća. Nadahnjujuće božanstveni aranžmani i nestvarne fotografije, i jedna pitka propratna priča. Svega potaman.

I bajna raskoš. Kraljevska raskoš.

Od vretenastih pupoljaka do onih zrelih i bujnih cvetova u bojama sa drugog sveta, čini mi se. Velikom broju ni ime ne znam, ali to me ne sprečava da uživam svim snagama. Vrtoglava lepota, kažem vam.

Najlepša stvar u čitavoj ovoj priči je ta da je Saipua ima preko sedamsto postova, s obzirom na to da je to blog koji je nastao krajem 2007-me. Uglavnom, kad krenete u listanje – nema kraja na vidiku.  Čeka vas jedna ogromna virtuelna šetnja po  nepreglednom prostranstvu ovakvih fotografija.

Opet preterujem sa fotografijama znam, ali probajte da razumete moje muke. Vrlo su slične onim na koje sam naišla dok sam spremala postove poput onog o Concrete and Honey, ili onog o Nikole Herriot. Lepota izvire sa svih strana, a ja prosto moram nekako da je uvrstim ovde. Makar jedan njen delić.

Ukoliko ste se zaljubili do ušiju, a ja verujem da jeste – Saipua aka Sarah Ryhane, pored bloga, može da se nađe i na Flickr-u. Detaljan check je highly recommended.

 ♥ ♥ ♥