Prošlo je tačno dve godine od Nujabesove smrti.
…
Kad zađete u neke godine nemate baš “omiljenog” muzičara…
Imate više nominacije u kategorijama “omiljeni bendovi”, “omiljeni muški izvođači” , “favorite blues ladies” i tome slično… Tako je bar to išlo kod mene dok se krajem 2008-me nisam susrela sa hip-hop producentom iz Japana koji je pravio najmelanholicniji intrumentalni hip-hop.
Njegova muzika je postala kategorija za sebe. Univerzalno prikladna, beskrajno lekovita u lošim fazama, perfect soundtrack za one bolje. Neophodan ingredient 365 dana godišnje. Dobra. Ozbiljna. Diskretna.
Obično ne reagujem na ovakve “loše” vesti dramatično, ali me je vest o saobraćajnoj nesreći u kojoj je stradao Nujabes baš pogodila. Bez obzira na mini imperiju (njegova producentska kuća je jedna od većih u Japanu) i opis posla kojim se bavio, Nujabes je živeo izuzetno izolovano, tiho i povučeno, pa je svetska javnost saznala ovu vest sa nekoliko dana zakašnjenja. Pretraga njegovih fotografija na netu izbacuje tek par rezultata. Pritom, on na svakoj izgleda kao panda, sa tim spuštenim okicama…
…
…
…
Ovo su delici “Eternal Soul-a”, predivnog Nujabes tribute-a, koji je okupio njegove bliske prijatelje i ljude sa kojima je sarađivao.
…
…
RIP Jun Seba (February 7, 1974 – February 26, 2010)
Da... Juče. Pazi, slušala sam ga celo popodne ali me baš uhvatio neki bedak na tribute by Blazo. http://www.youtube.com/watch?v=suD9RUH0AQg
ReplyDeleteLepo je što si pustila pomen post.
hvala ti prvo za komentar, a onda i za link, svidja mi se.
Delete