12/28/2011

A QUIET MOMENT

 

 

Moji tihi trenuci… tako obični a tako svečani. Jutarnja rutina od dvadeset minuta tišine.

Prvih par ćutljivih minuta obično odćutim i iznutra i spolja… I tih nekoliko retkih pokreta natiču se međusobno u sporosti. A onda kad tišina postane preglasna, prebiram po knjigama na stolu i njuhovim tankim, ćudljivim slovima na rikni.

 

U tom mom gnezdu od jastuka i ostatkom gizdavih sitničica, težina knjige se rastvori u krilu, a redovi koje sam onda podvlačila u nerazumnoj žurbi sada dobijaju smisao. Fenomen zvani “priključena jasnost” …

Neke od knjiga - jednom pročitane, više nedirnute. Druge su pak takve da mogu da ih prepoznam po oblini slova koliko sam ih puta držala u ruci.

Papir i olovka tu,  za nasumičnu opservaciju …O zimi koja otkriva poznatu geografiju prostora ili o napukloj glazuri omiljene šoljice za čaj.

U tih ćutljivih dvadesetak minuta zasvetli smisao sitnica i njihova bezazlena sveprisutnost. Retka je blagost u tim veličanstveno sitnim detaljima… retka i dragocena.

Music:  Erik Satie : Gymnopedie for Piano No.1, performed by Kun Woo Paik

Photos  by Alfred Eisenstaedt, May 1953

7 comments:

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...