Moji tihi trenuci… tako obični a tako svečani. Jutarnja rutina od dvadeset minuta tišine.
…
Prvih par ćutljivih minuta obično odćutim i iznutra i spolja… I tih nekoliko retkih pokreta natiču se međusobno u sporosti. A onda kad tišina postane preglasna, prebiram po knjigama na stolu i njuhovim tankim, ćudljivim slovima na rikni.
…
…
U tom mom gnezdu od jastuka i ostatkom gizdavih sitničica, težina knjige se rastvori u krilu, a redovi koje sam onda podvlačila u nerazumnoj žurbi sada dobijaju smisao. Fenomen zvani “priključena jasnost” …
Neke od knjiga - jednom pročitane, više nedirnute. Druge su pak takve da mogu da ih prepoznam po oblini slova koliko sam ih puta držala u ruci.
…
…
Papir i olovka tu, za nasumičnu opservaciju …O zimi koja otkriva poznatu geografiju prostora ili o napukloj glazuri omiljene šoljice za čaj.
U tih ćutljivih dvadesetak minuta zasvetli smisao sitnica i njihova bezazlena sveprisutnost. Retka je blagost u tim veličanstveno sitnim detaljima… retka i dragocena.
…
Music: Erik Satie : Gymnopedie for Piano No.1, performed by Kun Woo Paik
Photos by Alfred Eisenstaedt, May 1953
Vrlo lepo :)
ReplyDeletehvala lepo ;)
ReplyDeletebjutiful;)
ReplyDeletetenks! ;)
ReplyDeleteDivno!
ReplyDeleteKoliko putovanja u dvadeste minuta.
ReplyDeleteOu, hvala lepo, zamalo da vas ne vidim. :))
ReplyDeletepozdrav za obe M dame!