Ovih poslednjih par dana 2011/te udovoljavam sebi big time. Jedem više slatkiša, spavam duže, ne češljam se redovno, nastavi niz. Tu vrstu komfora i komoditeta prenela sam i na blog. Pišem isključivo o stvarima “koje mi se pišu”, bez obzira na to što me u draftsu čekaju skoro gotovi postovi. Poslednji voz za popravljanje utiska o tekućoj (meh) godini.
Fotografije Olivie Larraun Heiremans su jedna of tih stvari koje ne mogu da čekaju. Perfektan sled o donosu na prethodne postove… Nežne, neopterećujuće i ljupke. I na pravoj frekvenciji. Raznorodna mešavina “happy times” trenutaka. Good life i tako to…
MUSIC: Kuedo - Visioning Shared tomorrows
…
…
jeste. primecuje se. i bas zbog toga sto ti je ovih dana takav tempo, razmisljam kako sebi zadamo tempo sa blogovanjem? ko nam zadaje teme i sta pravi presiju. eto, zasto npr tvoj blog ne bi bio samo ovakav? volim ja sve teme kod tebe zato sto volim tebe, ali sad bas razmisljam o tome zasto sebi pravimo strukturu u nekomercijalnim, potpuno licnim projektima? valjda da bi opstali? svemu treba struktura? ne znam.
ReplyDeletejao janci, nesto slicno sam danas razmisljala, pakujuci ovaj post. pricale smo na tu temu, da sad ne ulazim u detalje.
ReplyDeleteuglavnom, svaki postic koji je uspeo da izburgija mesto na bitpajcetu je voljen i tu je s razlogom. mozda ponekad, kad se nadjem pred izborom , izaberem nesto sto je onom ko cita i lista prihvatljivije na ustrb nekakvih licnih preferencija. ali i to je ok. kao sto sam vec rekla - blog jeste i javno dobro na neki nacin, i svakom od nas je stalo da dobije feedback.
ponekad mi takvi izbori ne padaju tesko, i tada ih pravim bez oklevanja. ponekad, naprotiv, imam onaj zdrav sebicluk, i tada to izgleda ovako.
s druge strane, postoje momenti kada mi se ne deli nista licno, pa mi "oni drugi postovi" vrlo čine. a i nisi stalno nastelovan na jednu frekvenciju, pa ta prica o "samo ovim" postovima pada u vodu, jer ju je tehnicku nemoguce izvesti.
sve ima svoje.
jeste.
ReplyDelete:*
fine stvari trebamo raditi zbog nas samih
ReplyDeletekada nam se da, kada nas osrečuju, kada jih osečamo
?blog versus magazin?
tacno tako.:)
ReplyDeleteHej, pisite kad vam se pise, kad vam se ne pise nije nuzno,... bitno je da kad to uradite radite od srca i to vec dodje do nas. Opusteno, uzivajte, osluskujte, odmarajte - volimo vase blogove i radujemo im se. Lepe, lepe krajnje otkucaje ove 2011 vam zelim i mnogo, mnogo pozitivnog u 2012.god. :)
ReplyDeleteprvo hvala lepo!
ReplyDeletedrugo mislim da nam je svima bas ovo bilo potrebno. :))
srecna nova godina i tebi, i hvala na opipavanju pulsa. ;)
<3