konacno dolazimo do ovog filma. tesko je poceti bilo kakvu pricu a da se ne spomene reditelj.
Stanley Kubrick je imao samo dvadeset sest godina kada je napravio ovaj film. uradio ga je za cela 24 dana. ovaj film ga je predstavio holivudu kao vrhunskog mladog autora, privukavsi paznju Kirka Daglasa (koji ce igrati glavne uloge u njegova sledeca dva filma).
jako nam je tesko da izdvojimo jednu stvar koja je najbolja u filmu, zato sto ih ima minimum tri :
1. nelinearna naracija
2. nevidjena fotografija, koriscenje dugih poteza kamere (fara), mesanje dokumentarnog i tvrdo ekspresivnog nacina snimanja
3. likovi. njihova autenticnost, raznolikost. fenomenalan kasting, superb gluma.
po svemu , ovaj film je idealan predstavnik takozvanog caper filma (imate pripremu pljacke, pljacku i aftermath). pljacka hipodroma koja je u centru filma, treba da bude taj one last big job.
Johnny Clay po izlasku iz zatvora planira zajedno sa jos cetvoricom tipova tu jednu veliku pljacku koja bi im svima dala sansu da zive zivote koje zele. film pocinje tako sto se detaljno bavi sa svakim od tih pet likova, insistirajuci na tome zbog cega im zivot u ovom trenutku ne ide na ruku, objasnjavajuci time njihove motivacije.
plan koji se pravi je maestralan.
sve je razradjeno do najsitnijih detalja, i vrlo malo je prepusteno slucaju. vi kao gledalac ne mozete da ostanete neimpresionirani cinjenicom da ste kroz film gotovo dobili uputstvo kako se pljacka hipodrom.
svako od ove petorice (ljudi sa razlicitim "talentima" i namenama) ima jasan zadatak, da u odredjenom trenutku bude na odredjenom mestu i uradi odredjenu stvar. jedan sistem spojenih sudova koji vas ostavlja breathless, ali isto tako i napete kao strune, jer taj sistem spojenih sudova zavisi od pojedinaca i faktor ljudske greske je vise nego ocekivan, iako je pljacka razradjena do savrsenstva.
Kubrick zna sta hoce da vam kaze ... i kad to hoce da vam kaze.
prica se da je studio po zavrsetku filma naterao Kubricka da film vrati u linearnu strukturu, to jest da mu da hronoloski tok. to je medjutim unelo jos vecu konfuziju, pa je film prikazan u prvobitnoj formi. upravo cinjenicom da je radnja iscepkana, da se seta od jedne do druge tacke u vremenu, film je dobio na ekskluzivnosti. prosto, pruzena vam je prilika da sagledate jednu scenu sa razlicitog mesta, obzirom da se pljacka ponavlja iz perspektive svakog od aktera. kako film odmice stvari koje ste videli pre dvadesetak minuta, sada kada ih opet gledate, deluju potpuno drugacije...
likovi su bloody amazing.
svako u filmu je svoju ulogu, bez obzira na to koliko je mala, cak i najsitniji epizodisti su ubedljivi i harizmaticni. odakle da pocnemo?
dakle, ovo je scena kada Johnny Clay dolazi do Mauricea, starog prijatelja, rvaca, u sahovski klub, da ga angazuje za jedan specifican posao, koji je jos jedan tockic u tom sistemu spojenih sudova.
njihov dijalog je FENOMENALAN u najmanju ruku. ono sto mu maurice govori nas je oborilo s nogu.
Maurice: You have my sympathies, then. You have not yet learned that in this life you have to be like everyone else - the perfect mediocrity; no better, no worse. Individuality's a monster and it must be strangled in it's cradle to make our friends feel confident. You know, I've often thought that the gangster and the artist are the same in the eyes of the masses. They are admired and hero-worshipped, but there is always present underlying wish to see them destroyed at the peak of their glory.
i to je ono zbog cega je ovaj film u nasoj knjizi ocenjen s najvisom ocenom. dakle, nista nije prepusteno slucaju , kada film rezira gospodin Stanley. cak i najkraci dijalog je little piece of heaven.
a tu je i nezamenljivi Timothy Carey, jedan od najinteresantnijih likova u istoriji Hollywooda, koji u ovom filmu glumi sociopatu Nikki Arcanea, ciji ce posao biti da u toku sedme trke ubije konja pod imenom Red Lightning. scena je potpuno bizarna jer on mazi svoje kucence dok vristi od smeha jer mu je Johnny za taj posao ponudio 5000$ .
film tece, i vi se , kao sto smo vec spomenuli , upoznajete sa svakim likom ponaosob. cim ste se prvi put sreli sa Georgeom Peatty bilo vam je jasno da je on accident waiting to happen. a kad ste upoznali njegovu zenu Sherry , saznali ste i zasto.
on je ta histericna protivteža ovoj preostaloj cetvorki, dok je ona otelotvorenje one noarovske " the blonder the badder".
uprkos jasnim instukcijama da ne cini to, George je ispicao za plan svojoj zeni, a ova svom ljubavniku.
Spoiler Alert!!!
kao sto vam je potpuno jasno do sada u noiru se zlocin ne isplati. nema big break-a.
ovaj film je gotovo nepodnosljiv za gledanje pred kraj. zasto?
zbog jedne proste stvari. zbog "iskrivljenog mcguffina".
jasno vam je da ce plavusa da upropasti stvar. ocekujete to. spremate se za to. a onda, glavni junak (samo on), uspeva nekim suludim slucajem da prevazidje tu prepreku.
i taman kad ste uhvatili vazduh, kad ste se ponadali, kofer se otvara.
sinking feeling u utrobi...
No comments:
Post a Comment