mracne ulice, slabo osvetljeni prolazi?
kisa? senke?
ljudi koje muci proslost?
femme fatale?
chiaroscuro lightning?
cudni uglovi? urban landscape?
ovaj zanr se dugo oblikovao pod razlicitim uticajima.
krenimo od petparackih detektivskih romana, preko evropskih reditelja koji su, sklanjajuci se od nacista, doneli duh nemackog ekspresionizma u Hollywood, do celokupne, posleratne drustvene depresije kojom se noir hranio.
do tada smo imali jasnu prestavu dobrih i losih momaka, imali smo heroja i bandita, i malo toga je bilo prepusteno slucaju.
sa noirom , situacija je nesto drugacija.
sada na scenu stupa glavni junak koji je Antiheroj. po pravilu je privatni detektiv ili prodavac osiguranja, sitni novinar ili scenarista koji puno pusi, nema lovu, i cini nam se da bi u tom trenutku sve uradio za pare.
ona prestaje da bude American Darling. ona postaje osoba koja manipulise, od koje se zazire. ona nosi jaku sminku, mackaste naocare i tajnu iz proslosti. i ona je TROUBLE.
danas je prvi dan nedelje noira! da.
ovaj "projekat" nastao je tako sto smo N. i ja odlucili da udruzimo snage i napravimo nesto zajedno. spojili smo njegovu zelju da gleda filmove i moju zelju da pricam, i dosli na ideju da ovu nedelju posvetimo Noiru.
u sledecih sedam dana , bavicemo se sa po jednim noir filmom koji je nama interesantan, praveci na taj nacin neku top 5 listu. ta konacna lista izacice u nedelju, we hope.
pocinjemo sa filmom Orsona Wellesa, Lady from Shanghai.
ovaj film je nama bio posebno interesantan , zato sto smo neposredno pre samog filma pogledali dokumentarac u kome Peter Bogdanovich iznosi svoje utiske i prepricava razgovore koje je sam vodio sa mr. Wellesom.
tu smo culi da su producenti poludeli kada je svojoj tadasnjoj supruzi (inace u tom trenutku, najpopularnijoj crvenokosoj pin up dami) Riti Hayworth ofarbao kosu u plavo. film je doziveo fijasko, docekan je na noz od strane americke kritike, ali je u evropi docekan sa odusevljenem, kao i uostalom svi njegovi filmovi. to je trajalo sve dok Truman Capote nije jednom prilikom, sredinom 50tih, rekao da mu se film svideo.
Lady from Shanghai ima cudnu dinamiku. zato je potrebno da znate, ako ga niste gledali ranije, da je u svojoj prvobitnoj verziji trajao skoro dva i po sata. na zalost, malo ko je u holivudu mogao neogrebano da prodje cenzuru. studio se docepao filma i skratio ga za citavih sat i kusur.
zbog toga ce vam se mozda u pojedinim trenucima ciniti kao da film stuca. da su odredjene scene tu ... usiljeno i bez reda.
medjutim , kada se jednom zagledate u film , necete ostati imuni na Wellesov specifican humor, na njegovo raskosno koriscenje razlicitih uglova i planova za ambijente ali i psihicka stanja junaka, na scenografiju koja je bozanstvena (i koju je mr. Welles cesto i sam oslikavao).
uvodna scena je to die for.
uvodni kadrovi San Francisca i Bay Bridga, i prepoznatljiva naracija, tako karakteristicna za noir filmove sa prvom recenicom:
"When I start out to make a fool of myself... there's very little can stop me."
a onda tu, odmah u sledecem kadru, ona, glavom i bradom, plavokosa Rita u beloj dekoltiranoj haljini ta tufnice. dream pie..
pored toga sto je rezirao film i pisao scenario, Welles glumi glavnu ulogu irskog ribara koji biva upleten u komplikovani ljubavni trougao, izmedju prelepe Rite Hayworth i njenog muza bogalja, i zavrsava na optuzenickoj klupi zbog ubistva koje nije pocinio.
film kulminira u sceni sa ogledalima, jednoj od najcuvenijih scena posleratne kinematografije.
No comments:
Post a Comment