porodicni rucak je institucija.cini mi se. moja familija nikada nije davala znacaja tom cinu zajednickog obedovanja. to prosto nikome nije bilo bitno. zajednicko vreme se provodilo drugacije.
s druge strane njegova porodica to tretira ozbiljnije. posveceniji su tome, to jelo za stolom postaje nebitno, o tome se prica samo dok se ne sedne za taj sto... kao vrsta rituala...
sta su bile namirnice?
ko pravi to jelo? baka? mama? Mr. N?
jel kinesko? italijansko? il je sarma?
aanyway...
ja ... do skora nisam umela da uzivam u tom konceptu. bilo mi je usiljeno i neprijatno. pogotovo dok to radim sa nekom tudjom porodicom, a ne mojom. do skoro.
ova fotografija je uhvatila delic atmosfere porodicnog rucka od pre neki dan. na njoj se nalaze najstariji i najmladji clan od cetiri generacije.
No comments:
Post a Comment