Na nekom od mojih prethodnih predavanja na Szépművészeti muzeju (o čemu će detaljnije biti reči krajem janura) imala sam priliku da čujem nešto više o William Blakeu, engleskom književniku, slikaru i grafičaru.
Neposredno posle predavanja, na wikipaintingsu, bazajući kroz njegove slike, shvatam da mi zapravo nije promakao, to jest - da sam ga nanjušila neposredno pred selidbu u Budimpeštu i da sam ga u međuvremenu ispustila, iako sam sebi stavila mini reminder na Tumblr-u.
T
eme koje je birao u svojim slikama i grafikama, uglavnom su bile religiozne. Ja sam zaljubljena u njegove crteže, tanane linije i fino senčenje, i meke izraze lica aktera. Na momente deluje kao da je sve rađeno grafitnom olovkom, dok se ne zagledate malo bolje i ne uhvatite tu dim puderastu paletu, autentično njegovu. Kako prolazi vreme boje u njegovim radovima postaju konretnije i smelije, iako se meni mnogo više dopada onaj sramežljiviji deo njegovog opusa. :) Largely unrecognized during his lifetime, Blake is now considered a seminal figure in the history of both the poetry and visual arts of the Romantic Age. His visual artistry has led one contemporary art critic to proclaim him "far and away the greatest artist Britain has ever produced".
…
all pics via wikipaintings
No comments:
Post a Comment