Paris 1977

Skoro sam na Flickru naišla na set scanova iz guide-a “The Great Cities / Paris" iz 1977. Fotografije je radio Raghubir Singh, published by Time Life Books.

Uvek lakše romantizuješ neki period u kome nisi živeo. Čini mi se da je Pariz ove 1977-me bio posebno lep.

Postoje te stvari karakteristične za svako novo doba. Sedamdesetih su to bile – zvoncare i duga kosa, uske košulje i marame oko vrata npr.

However, to za Pariz ne važi (bar ne u ovoj seriji fotografija). On ovde  poseduje nekakvu vanvremensku eleganciju. On je univerzum za sebe. Nepodmitljivo autentičan.

Postoji ta čudesno naivna lepota u ovim fotografijama.. Ona pucketava iz super 8 snimaka. Svaka fotografija iz ove serije je izuzetno narativna. O svakoj može da se ispriča priča.

Na primer, gledajte ovo…

Ova gospođa iznad izdaje male i overpriced stanove sa trošnim cevima. Jel da?

U istoj zgradi nalazi se i ovaj zadimljeni bistro, centar okupljanja poljskih imigranata.

Henri de Toulouse-Lautrec himself je uživao u vinu ove vinarije, koju je osnovao deda gospodina sa slike. Caka je u ribizli (bar tako kaže gospodin). :)

Sestra od tetke madam Souza-e iz “Belleville randevú-a”. A ovo ispod je njen sin (Maurice).

Maurice drži malu antikvarnicu u St Germain en Laye. Šizi od svog glasnog komšije Vincent-a.

Vincent.

A ovo je René, Vincentov brat blizanac. Jedno vreme René je bio najpopularniji frizer u Parizu. A onda je morao da se “prevremeno penzioniše” zbog utaje poreza.

Colette, umetničko ime – Élodie. Unuka slavnog Joseph Pujola. Vikendom Colette nastupa u okviru Moulin Rouge-a. Sanja o pevačkoj karijeri.

Snimila je par obrada Edith Piaf. Možete je čuti svakog radnog dana (u Parizu 1977) kako izvodi svoj repertoar (posle Bruno-ve i Gustave-ove tačke) u malom kafeu pored Maurice-ove antikvarnice.

Bruno i Gustav.