black sands

novi album bonoba (black sands) je izasao krajem marta recimo, tako da to nije nikakva posebna novost. ali ono sto je cudno je to kako se black sands uvukao u nas dom, delom kao autsajder i uspeo sebi da izburgija ultimativnu pobedu. sad, u eri last.fm-a, kada su vam hiljade i hiljade izvodjaca na izvol'te, mi smo dosli u situaciju da slusamo samo ovaj album. i to poslednjih deset dana. moj last.fm profil me mrzi.

pre svega, bonobo predstavlja jedan specifican tip elektronske muzike za koju bez sumnje mozemo reci da joj je prosao zenit. grubo receno - massive attack je zaduzio kompletnu muzicku scenu i ono sto Simon Green (aka Bonobo) pravi je jedan od alternativnih "sokaka" post-massive-attack-elektronske scene.

ova atmosfericna, downtempo, gotovo ambijentalna muzika, obogacena zenskim vokalima, neodoljivo podseca na muziku koju su krajem 90-tih pocetkom 2000-tih popularisali pre svega britanski i nemacki a onda i austrijski muzicki producenti (nightmares on wax, kruder & dorfmeister, thievery corporation...).

za razliku od njegova prva dva albuma, poslednja dva albuma (days to come i black sands) izbacuju sjajne zenske vokale :

Bajka i Andreya Triana koju ste imali prilike da cujete ovde.

no, vratimo se albumu.

ja sam ga licno sacekala bez bilo kakvog entuzijazma. black sands je trebalo da bude album za jednu sezonu sa hitom ili eventualno dva koje cete moci da cujete u voljenom kaficu na moru. examples of a dying breed. i u pocetku sve je islo ka tome.

moj prvi utisak - ovo sam cula ranije.

a onda sam cula Eyesdown featuring Andeya Triana

( ne to nije Roisin Murphy).

a posle te i ovu.

a onda i ovu.

bonobo - all in forms

zakljucak :

iako su njegovi prethodni albumi bili ograniceni jednom poprilicno bezbednom elektronskom formom, Simon Green je ovde bio daleko otvoreniji za eksperimente. razovrsni uticaji (od prepoznatljivo elektronskih, preko jazzy i latino , pa sve do orijentalnih u pesmi Prelude) uz uvodjenje mnogo vise live instrumenata (koje vecinom sam svira) doprineli su da ovaj album bude definitvno muzicki raskosniji poduhvat od prethodnih.

ono sto je meni interesantno je to kako stvari same isplivavaju. uhvatite se za jednu ili dve pesme, pa zbog te dve date nove dve sanse random pesmama sa albuma, a te dve vas dodatno prosetaju do sledece dve, sve dok se ne nadjete u situaciji o kojoj sam pricala na pocetku - da vam dobrih par nedelja nista sem tog albuma ne treba.

za mene, ovaj album je priceless.

moja intimna ocena je 12 od 10 (realno 9-ka).