Serija fotografija ‘REAR WINDOW’ Jordi Huisman-a speaks to me, bez zezanja. To ima veze sa beogradskim uskim ulicama i našim stanom gde nam je prozor na “pljuc” daleko od komšijinog preko puta.
…
…
Dobrih pola godine me je frustrirala blizina komšiluka a onda se nekako spontano srodiš sa tom nametnutom blizinom i kreneš da je analiziraš iz nekog drugog ugla. Za početak – nikad nisi sam, jer nekom u ulici uvek gori svetlo.
To možda zvuči banalno vama hrabricama, ali ja se zentam da spavam sama i u tim retkim trenucima jako volim mog komšiju insomničara i njegovo upaljeno svetlo. Drugo – istreniraš se da ne primećuješ, tu smo gde smo i svi smo u istom sosu. Taj fazon se pokazao kao isplativ, pošto sam ”ne primećujem” naknadno frosirala gde sam stigla, takoreći svuda.
…
Uglavnom, evo nas u Budimpešti u vrlo sličnoj situaciji. Gledamo na privatno dvorištance i opet- komšijske prozore. Pored geografske sličnosti našeg budimpeštanskog kraja sa našim beogradskim, ‘rear window’ situacija čini da se dodatno osećamo kao kod kuće, što se pokazalo kao jako dragocen detalj u našoj mađarskoj priči.
…
No comments:
Post a Comment