The King

ovaj post je direktna posledica prethodnog, da budem preciznija - ovaj post je ustvari direktna posledica John Lenonove stvari "Oh my love"... postoji nestvarno dobra obrada te stvari koju je uradio veličanstveni Martin Gore.

ovako to zvuči u njegovom izvođenju.

tip je jedna od najuticajnijih i najozbiljnijih muzičkih pojava ikada. mogu slobodno da kažem da je on jedan od retkih čijem muzičkom ukusu apsolutno verujem. i na stranu njegova "heart and soul" uloga u Depeche-u, tu su i njegovi solo albumi sa obradama - counterfeit 1 i 2 su top notch što se obrada tiče.

tome dodajte činjenicu da je ovaj čovek dao vanvremensko dostojanstvo elektro pop muzici i uzmite u obzir koliko su dugo njegovi hitovi aktuelni. ovaj ispod je od 85'. (a kad smo već kod toga moram da se pohvalim da smo ovu stvar slušali na jednom od njihovih koncerata baš ovde u budimpešti.)

a sve je počelo pre nekih sedam, osam godina. ja zapravo dugo nisam reagovala na Depeche, a onda je Nemanja sa nekog svog puta doneo dvd njihove "Exciter" turneje u parizu. dva diska, na prvom naravno koncert, na drugom intervju sa članovima benda, priča o animacijama koje idu u pozadini + hidden track.  kultni hidden track, ako smem da dodam. car se šminka i peva u gaćaronama. priceless! reči su božanstvene, on je presladak, a čitava atmosfera je koliko bizarana toliko i adorable.

"When I write love songs, people think they're really soppy - but I see love as a consolation for the boredom of life."

i da vas sad ne bih zatrpavala klipovima sa youtuba, s obzirom da je užasno teško napraviti bilo kakvu selekciju, ograničiti izbor na pet ili šest omiljenih stvari ostaviću samo još stardust, omiljenu obradu sa counterfeit-a 2.