Ponekad je malo over, i malo tacky … but seriously – he can pull it off! Identičan osećaj sam imala kad sam kao klinka gledala Prince-a. Znate na šta mislim. Mali šmiga na štiklama koji se šminka, nosi trikoe i proizvodi hitove. Tacky… but true.
Baš volim Kanyea. Obožavam njegovo bezobrazno ludilo, njegov cocky, hotshot, “in ya face” fazon… But again, he can pull it off! He’s a hip hop royalty.
Nekako, Kanye je (rame uz rame sa Pharrell Williamsom) napravio pravu revoluciju. Do te mere se igrao sa formom i zvukom da je uspeo da hip hopu da drugi karakter.
Setite se samo semplova iz “Move on up” Curtis Mayfielda u “Touch the sky” ili Daft Punk-ovog “Harder better faster stronger” u “Stronger”… pa onda Shirley Bassey i “Diamonds from Sierra Leone”, Gil Scott Heron u “ Home is where the hatred is” u “My way home” i evo sad na najnovijem albumu i Bon Iver i njegova “Woods” u Kanye-ovoj verziji – “Lost in the world”.
Njegova muzika je postala appealing svima. Paleta ekskluzivnih eksperimenata … Sve je dignuto na viši nivo. Postalo je ozbiljnije, inteligentnije, sofisticiranije, drugačije.
Prvo što mi pada na pamet (ujedno odatle je počeo moj “love affair” sa Kanyeom) je spot za “All falls down”, koji je kompletno snimljen iz prvog lica. U moru kajli i “guzova”- prepoznatljive pimp geto scenografije, konačno nešto ozbiljno i pametno.
Spektakularno je to kako je uspeo da zadrži taj hip hop edge a da ni po čemu (pa čak ni estetski) ne podseća na rough momke iz geta. Nudi se potpuno drugačiji ugođaj. On deluje utegnuto, crisp & modish.
Njegove stvari su postale globalni fenomeni. I pritom -dobre su, nema greške. Tip jednostavno zna šta radi.
Svaki album je dobar. Svaki je fresh, u svakom se desio preobražaj, u svakom se reinventuje. Najbolji primer za to je prethodni album “808s & heartbreak” i čuveni auto-tune. Posle “Graduation-a” ili “College Dropout-a”, na red dolazi pevanje i to ni manje ni više u auto-tunu. I da stvar bude smešnija – album je bio top notch. Namučila sam se žestoko, opirala sam se i batrgala, ali sam na kraju vrtela taj album in particular mnogo više nego prethodne.
Uglavnom, izašao je novi album - My Beautiful Dark Twisted Fantasy. Pretpostavljam da ste upoznati sa događajima (incidentima) koji su mu prethodili.
Ono što je možda interesantan blip je to što je “My Beautiful Dark Twisted Fantasy” nastao tako što se Kanye posle tog infamous incidenta povukao i krenuo nedeljno da izbacuje pesme sa ovog albuma, koje su mogle da se free dowloaduju na njegovom blogu. To je izazvalo gargantic hype,nešto poput onog oko Radiohead-ovog “In Rainbows”, koji je takođe mogao da se skine za dž.
Ovaj album je, kao i uvek, nekakav omaž njegovim stanjima, dramatična opservacija njegovih trenja i zrenja. Madlib je radio neke od beatova, što je uvek dobra stvar. U čitavu priču uključeno je jako mnogo ljudi. Meni su bili interesantni Dwele, Kid Cuti, Chris Rock, Bon Iver.
Kritka je poludela za albumom. All praise, no blame. 10 od 10.
RollingStone kaže ovako :” Yeezy goes for the grandeur of stadium rock, the all-devouring sonics of hip-hop, the erotic gloss of disco, and he goes for all of it, all the time. Nobody halfway sane could have made this album.
Nobody else is making music this daring and weird, from the spooky space funk of "Gorgeous" to the King Crimson-biting "Power" to the paranoid staccato strings of "Monster." Nearly six minutes into "Runaway," long after the song has already sealed itself in your brain, the sound cuts out and you think it’s over. Then there’s a plinking piano, the feedback of an electric guitar plugging in, some "Strawberry Fields"-style cellos and Yeezy himself singing a poignant Robert Fripp-style solo through his vocoder. There’s no way it should work, but it keeps rolling for three more minutes without breaking the spell.”
Na svakom review-u možete da naiđete na nešto poput “a unique epic”, “the best one” “the most fantastical, flat-out amazing release hip-hop has seen in three, five, ten years? Ever?” i tome slično.
BBC Reviews ističe: “In this day and age most artists are other artists: their lyrics someone else's clichés, their careers an imitation, their passions a mere reference. Not Kanye West – well, at least not now. For in a genre whose death is declared on a regular basis, West has become three things: interesting, innovative and utterly, utterly mad.”
Ja se generalno “mučim” sa svakim njegovim novim albumom, ovaj nije prošao ništa drugačije. Naprosto treba mi malo. Ali kad se adaptiram – ja zaista, iskreno uživam.
Neću da izdvajam pesme i da ih komentarišem. Album je takav da zaslužuje da ga sami preslušate i izdvojite svoje favorite. Ono što će vam možda značiti, kao hint, ukoliko ga budete preslušavali – ne odustajte na početku. Ume da zazvuči “neprihvatljivo” na momente, ali je worth it. STVARNO.
All in all -
Kanye je car, one man show, constant suprise. Runaway full-length film s početka posta je Kanye’s exquisiteness at work. Kapa dole, Kanye. You nailed it!
u mojoj glavi kanye = ultimativni ego trip and tripping with it:
ReplyDelete1. sa spajkom
2. sa south parkom
ah da, omiljena pesma - Love Lockdown. genijalan jedan dziber.
ReplyDeleteda, da, da. definitivno postoji ta napaljena, egocentrična dimenzija. however, kanye je meni mnogo interesantniji kao fenomen.
ReplyDeletes obzirom da sam ga pratila od samog početka - lepo primetiš genealogiju tog self-absorbed tripa. sve je nako zasluženo i opravdano.
prvo je bio opasan producent - the blueprint koji je uradio za jay z(a), double platinum, kritika poludela etc. talib kweli, mos def - ozbiljni igrači... za sve njih je tip pravio muziku koja je bila o.p.a.s.n.a.
a onda su na red dosli njegovi albumi i njegove stvari.
od school spirita sa college dropuot-a, preko recimo roses ili addiction sa late geristration-a. sve je imalo svoje evolutivno mesto.
i jeste u pitanju je tip koji je tacky i over, i jeste - malo je lud. ali sve je to ok.
zasluženo.
htedoh reći, nije se se on probudio jednog jutra i odlučio da bude napaljen. on je na tome radio od 1996 do danas. :)
ma naravno, sve se slazem sa tobom. samo mislim da je razlika u backgroundu, da ne kazem - porodici. neko postaje sve mirniji i obicniji sto je ostvareniji, a neko sve napaljeniji.
ReplyDeleteda, da. slazem se.
ReplyDeleteali ne mislim da je to nužno bad thing. kada je to uvijeno ovako dobro, kada je opravdano i zasluzeno, svidja mi se onoliko koliko mi se svidja ( eto , recimo taj gorepomenuti) mos def koji je sve svedeniji i dostojanstveniji s godinama, na primer.
nekako, dozvoljno je ako si car da sebi priustis taj ekskuzivitet, a u hip hop kulturi show off je jedna on elementarnijih stavki. :)))
ja cu samo onako uz put, da ne prekidam KaNJE ćasKANJE, sa kazem da ga obozavam skoro kao ovaj post i fishsticks. :*
ReplyDeleteno further questions your honor. evo ti:
ReplyDeletehttp://leoness.tumblr.com/post/1984184329
hihihi, blesavice jedna! :*
ReplyDelete