BRICK BY BRICK… Pt.1

Ove česte selidbe umeju da budu pretty exhausting (naravno). Onaj entuzijazam s početka je M.I.A. Iščilio je negde u “međuvremenu”. Trenutno se sve svodi na golu frustraciju oko stvari koje ne mogu da trackujem. Od 4 (četiri) pincete – spala sam na jednu, šminku ne mogu da lociram do kraja, tu su i rasparene cipele i čarape, i kese, kese, kese… Nepregledno more neobeleženih kesa. I sve je IZGUŽVANO.

Uglavnom, minimum dvadesetak minuta svakog dana provedem šizeći oko haosa. Da se odma’ razumemo – ovde nije reč o neagilnosti već o nedostatku prostora. Nema mesta. Tačka. 

Od haosa ne mogu da mrdnem i to često ume da bude poput crne rupe. Onako – usisa te za tren oka. Gde si bio, šta si radio? A tu je i snowball efekat. Krećem od pincete – završavam na kosmičkoj nepravdi. Gde je taj ekvilibrijum, kad ga najviše trebaš?

Međutim, pronašla sam foru za smirenje. Odlučila sam da pravim neku vrstu scrapbook-a, za naš stan u Beogradu, mish mash svega na čemu mi zapne oko. Ima da ga udesim i picnem tako da ne poželim više da se selim. :)

KUHINJA:

Pod jedan – kuhinja mora da ima biljčice. It’s a must. Ovde u Budi  mogu da se kupe na svakom ćošku. Bosiljak, nana, majoran. Može šta ‘oćeš i to za male pare. 2 , 3 evra, sa sve saksijom.

Pod broj dva – kuhinja no matter what mora da deluje uredno i ispeglano. Dakle nema budžaka. Neću da bude ni previše sterilna , hence – šareni kuhinjski elementi, npr.

 

Pa možda i naučim da kuvam u ovakvoj kuhinji. Znam gde mi je alu-folija, gde su mi makaze ili makaročići u obliku mašnica… da ne kažem – znam i gde su mi merdevine.

 

Bright and retro? Looks darn fine to me! Zid po kome može da se škraba ( spominjala ga i ovde ) + vintage posteri i čajnici.

DNEVNA SOBA:

 

Ok, prva opcija – dnevna soba mora da bude takva da poziva na ispijanje čaja. Do you see what I’m saying? Mekana i ženskasta i vazdušasta. K’o cupcake. Delish! Dakle ova baby pink je nekako  vrlo prisutna u toj varijanti.

   

Mrko, raskošno, psihodelično, rustično i dinamično. Not my first choice, still… Ova žuta i ova plava me proganjaju. Obožavam tu kombinaciju. Sve vrišti, nigde ništa ne miruje, ali to je ok.

 

Neat, fresh, clean & modern. Scandinavian chic. Za mene je ovo najteže. Oduvek sam obožavala ovakve prostore, međutim , ne polazi mi za rukom da ga namestim tako da deluje ovako pročišćeno. Na sve to, veliki minus ovog fazona je taj što mora da se “održava”. Nema mesta za krš. A ja sam (od skoro) udata za jednog kome je krš nekakvo prirodno stanje.

Nedovršeno. I dalje se pecam na ovo. Često ume da mi smeta, zasitila sam ga se,  ali kada je odmereno i na mestu, gađa me tamo gde sam najtanja. Caka je u bezobraznim detaljima koji pričaju priču. Chair or a blanky… bookshelf.

SPAVAĆA SOBA:

 

Let there be light, let it be bright, white and right on the spot!  - glasi moja parola.

Obožavam osunčane spavaće sobe. To mi je nekako u top priorities kada gledam stan.  Ništa bolje nego kad se ujutru probudiš “osunčan”. Bela posteljina, beli zidovi, veliki prozor… jednostavna matematika.

  

Volim boje, šta da radim. I bez obzira na prvobitni plan, ideju, ja uvek završim sa bojama. Krenem od belog, dodam malo tirkiz, malo žute, ovde, tu i tamo i na kraju shvatim da u čitavoj priči najmanje ima bele. Bela je baza. Uglavnom, moj negde nekakav intiman glas odlazi raspevanoj spavaćoj sobi.

Generalno, raspamećuju me jednostavne priče. Valjda zato što meni to ne polazi za rukom… Volim kad je jednostavno i pročišćeno, kad nema prevelikog gušenja sa detaljima (najviše mrzim over sa detaljima, imam osećaj k’o da sam u akvarijumu). Dakle, aplauz za bare necessities…

Ok… Ovo je bio prvi od tri dela “ Brick by brick…”.

So, stay tuned!