lazy tuesday

  

Honestly, I really love Kanye

Ponekad je malo over, i malo tacky … but seriously – he can pull it off! Identičan osećaj sam imala kad sam kao klinka gledala Prince-a. Znate na šta mislim. Mali šmiga na štiklama koji se šminka, nosi trikoe i proizvodi hitove. Tacky… but true.

Baš volim Kanyea. Obožavam njegovo bezobrazno ludilo, njegov cocky, hotshot, “in ya face” fazon… But again, he can pull it off! He’s a hip hop royalty.

Nekako, Kanye je (rame uz rame sa Pharrell Williamsom) napravio pravu revoluciju. Do te mere se igrao sa formom i zvukom da je uspeo da hip hopu da drugi karakter.

Setite se samo semplova iz “Move on up” Curtis Mayfielda u “Touch the sky” ili Daft Punk-ovog “Harder better faster stronger” u “Stronger”… pa onda Shirley Bassey i “Diamonds from Sierra Leone”, Gil Scott Heron u “ Home is where the hatred is” u “My way home” i evo sad na najnovijem albumu i Bon Iver i njegova “Woods” u Kanye-ovoj verziji – “Lost in the world”.

Njegova muzika je postala appealing svima. Paleta ekskluzivnih eksperimenata … Sve je dignuto na viši nivo. Postalo je ozbiljnije, inteligentnije, sofisticiranije, drugačije.

Prvo što mi pada na pamet (ujedno odatle je počeo moj “love affair” sa Kanyeom) je spot za “All falls down”, koji je kompletno snimljen iz prvog lica. U moru kajli i “guzova”- prepoznatljive pimp geto scenografije, konačno nešto ozbiljno i pametno.

Spektakularno je to kako je uspeo da zadrži taj hip hop edge a da ni po čemu (pa čak ni estetski) ne podseća na rough momke iz geta. Nudi se potpuno drugačiji ugođaj. On deluje utegnuto, crisp & modish.

Njegove stvari su postale globalni fenomeni. I pritom -dobre su, nema greške. Tip jednostavno zna šta radi.

Svaki album je dobar. Svaki je fresh, u svakom se desio preobražaj, u svakom se reinventuje. Najbolji primer za to je prethodni album  “808s & heartbreak” i čuveni auto-tune. Posle “Graduation-a” ili “College Dropout-a”, na red dolazi pevanje i to ni manje ni više u auto-tunu. I da stvar bude smešnija – album je bio top notch. Namučila sam se žestoko, opirala sam se i batrgala, ali sam na kraju vrtela taj album in particular mnogo više nego prethodne.

Uglavnom, izašao je novi album - My Beautiful Dark Twisted Fantasy. Pretpostavljam da ste upoznati sa događajima (incidentima) koji su mu prethodili.

Ono što je možda interesantan blip je to što je “My Beautiful Dark Twisted Fantasy” nastao tako što se Kanye posle tog infamous incidenta povukao i krenuo nedeljno da izbacuje pesme sa ovog albuma, koje su mogle da se free dowloaduju na njegovom blogu. To je izazvalo gargantic hype,nešto poput onog oko Radiohead-ovog “In Rainbows”, koji je takođe mogao da se skine za dž.

Ovaj album je, kao i uvek, nekakav omaž njegovim stanjima, dramatična opservacija njegovih trenja i zrenja. Madlib je radio neke od beatova, što je uvek dobra stvar. U čitavu priču uključeno je jako mnogo ljudi. Meni su bili interesantni Dwele, Kid Cuti, Chris Rock, Bon Iver.

Kritka je poludela za albumom. All praise, no blame. 10 od 10.

RollingStone kaže ovako :” Yeezy goes for the grandeur of stadium rock, the all-devouring sonics of hip-hop, the erotic gloss of disco, and he goes for all of it, all the time. Nobody halfway sane could have made this album.

Nobody else is making music this daring and weird, from the spooky space funk of "Gorgeous" to the King Crimson-biting "Power" to the paranoid staccato strings of "Monster." Nearly six minutes into "Runaway," long after the song has already sealed itself in your brain, the sound cuts out and you think it’s over. Then there’s a plinking piano, the feedback of an electric guitar plugging in, some "Strawberry Fields"-style cellos and Yeezy himself singing a poignant Robert Fripp-style solo through his vocoder. There’s no way it should work, but it keeps rolling for three more minutes without breaking the spell.” 

Na svakom review-u možete da naiđete na nešto poput “a unique epic”, “the best one” “the most fantastical, flat-out amazing release hip-hop has seen in three, five, ten years? Ever?” i tome slično.

BBC Reviews ističe: “In this day and age most artists are other artists: their lyrics someone else's clichés, their careers an imitation, their passions a mere reference. Not Kanye West – well, at least not now. For in a genre whose death is declared on a regular basis, West has become three things: interesting, innovative and utterly, utterly mad.”

Ja se generalno “mučim” sa svakim njegovim novim albumom, ovaj nije prošao ništa drugačije. Naprosto treba mi malo. Ali kad se adaptiram – ja zaista, iskreno uživam.

Neću da izdvajam pesme i da ih komentarišem. Album je takav da zaslužuje da ga sami preslušate i izdvojite svoje favorite. Ono što će vam možda značiti, kao hint, ukoliko ga budete preslušavali – ne odustajte na početku. Ume da zazvuči “neprihvatljivo” na momente, ali je worth it. STVARNO.

All in all -

Kanye je car, one man show, constant suprise. Runaway full-length film  s početka posta je Kanye’s exquisiteness at work. Kapa dole, Kanye. You nailed it!

What Katie ate

Kakvih sve gastronomskih čarolija ima na blogu ove australijanke, pa to je ČUDO! Kroz oči u stomak, pa onda u srce.

Katie tako samouvereno gospodari klopom, sve je tako lepršavo i jednostavno. Meni kao osobi koja na klopu ne polaže ič – ovo deluje veličanstveno. 

Step by step uputstva, i na sve to sastojci koji se vrlo lako pronalaze, pa čak i kod nas (to jest kod vas u Beogradu)- čine ovo cuisine svetilište posebnim. Nema prevelike mudrosti. Sve je onoliko jednostavno koliko i izgleda.

A kad smo već kod izgleda - fotografije, aranžmani na istim…  My God, kakav plemenit prizor, ugođaj, kakav sklad, visual masterpiece! Veselo i šareno, rough and unpretentious.

Nema one sterilnosti jednog časopisa. Sve je nekako “domaćinski” - mrvice, šerpe, umacani tanjiri - a opet vrlo promišljeno da ne smeta već da te lepo poziva da umočiš prst… “finger licking good”. Baš se vidi da se u ovom njenom kutku hrana poštuje i voli.

 

 

PICK AND STYLE

SWEET STYLE

STREET STYLE

HOME STYLE

FLICKR PICK

UBER COOL

MY PICK

EYE CATCHING

YES, PLEASE

man and nature

Prirodno lepo vs umetnički lepo

Ne bih sad da vas previše gnjavim sa filozofijom, ali jedna od interesantnijih tema estetike tiče se upravo odnosa prirodno lepog i umetnički lepog.

Znate da ja u principu ne volim tendenciozne i pompezne izjave i slična intelektualna blebetanja, ali me je na moje kopanje po internetu juče specijalno inspirisala jedna Kantova rečenica.

„Priroda je bila lepa kada je u isto vreme izgledala kao umetnost ; a umetnost se može nazvati lepom jedino kada smo svesni da je umetnost , a da nam ipak izgleda kao priroda.”

Bottom line u Kantovoj estetici, ideja lepog predstavljena je kao “svrhovitost bez svrhe”(o božanstvene li teze!).   To bi značilo da naš osećaj zadovoljstva koji prati uživanje u prirodnim lepotama uzrokuje upravo to što nama izgleda KAO da su te prirodne lepote postavljene tu sa NAMEROM da se u njima uživa i da im se divi.

U tom smislu prirodno lepo ima prednost u odnosu na umetnički lepo, s obzirom da je umetničko delo rezultat umetnikove namere. However, postoje slučajevi kada umetnička i prirodna lepota stoje na istoj razini.

To se dešava onda kada priroda na neki način spontano “govori” kroz umetničkog genija.

   

  

 

     

 

 

Što se mene tiče -razuzdanost i trijumfalna prodornost, samovolja i despotizam, dragocena čulnost i nedvosmisleni sklad postoje kako u jednom tako i u drugom.  Poredak, srazmera i ritam prirode i duha se očigledno međusobno oplemenjuju i neguju, prate i dopunjuju.

Jazz Age

Everlasting & timeless

Postoji neka iskričava lepota u jazzu. Naprosto, ima tu fluidnost koja mu dozvoljava da uvek bude aktuelan i prisutan, da se vucara i provlači kroz sva muzička razdoblja, da inspiriše i determiniše. 

Jazz age je marvelous age. Kada kažem jazz age, mislim na dvadesete, kada se jazz formirao kao muzički pravac. Estetika tog razdoblja je savšena. Ženska moda je doživela pravu revoluciju. Cloche šeširi, muštikle i svilene čarape, crvena, srcolika usta i niske perli…

“ A fashionable flapper had short sleek hair, shapeless shift dress, smoked with a long cigarette holder, exposed her limbs and epitomised the spirit of a reckless rebel who danced the nights away in the Jazz Age.”