We Are Animals

ovo je s.t.r.a.v.a!!! ne znam sta bih jos dodala... sem mozda - obratite paznju na H i W. i uzivajte.

premijerno

composed spaces for cosmopolitan living

jeste li ikada razmišljali o tome kako bi izgledalo da zivite u nekom bunkeru ispod zemlje?

e, pa ovo je upgradeovana varijanta tog bunkera " in the Swiss village of Vals, deep in the mountains". arhitektonski plan napravili su SeARCH i Christian Muller Architects i ukljucuje prostorije koje bi svaki moderan dom trebao da ima ( guestroom, entertainment area...).

ulaz je ogroman i sirok otvor na zemlji sa tradicionalnim stepenicama napravljenim od kamenih blokova. i ti veliki prozori koji deluju kao da su nabacani, kroz koje mozete da uhvatite deo enterijera, koji je posebna priča.... ono sto je najineresantnije je cinjenica da vi boravite u betonskoj rupi ispod zemlje , a nikada niste bili blizi prirodi. sve je podredjeno upravo tome da se ojača taj "link".

white turns to gray

ne volim prolece.

cesto me drma ona prolecna malaksalost i depresija, bezvoljna sam... prolece mi je nekako najturbulentije od svih godisnjih doba. ali ovo prolece mi prija. valjda se i ja budim.

prija mi mozda i zbog toga sto mi se ove godine in particular, namestilo da sam ... rasterecenija.

btw - ova stvar nam se vrti u stanu poslednjih 24 casa.

daybook!

danas sam posle bazanja gradom sa N. i sredjivana danasnjih fotografija posle te setnje, dosla na ideju da krenem da vodim neku vrstu foto dnevnika.. ovde - na blogu i tumblru. izmedju ostalog ovaj prostor ce mi posluziti i kao nesto poput flickrovog "365" projekta, samo ne tako radikalno.

i bas mi je drago zbog toga sto sam uspela da sintetizujem zelju da bar amaterski solidno savladam fotografiju i potrebu da obelezim dan vizuelno.

beatpie on COLOURlovers

danas

danas je bio diiivan dan.

predivan... danas smo uradili slike iz praga koje su bozanstvene, spremam se ukoro i ovde da ih postujem. i danas mi se nekako sve povezalo. uspela sam da saberem utiske ne samo iz praga, vec in general.

neke stvari su se iskristalisale, i uspela sam zakljucim da postoje stvari koje mene negde duboko determinisu, i sta je to cim ja zelim da se bavim... sta je prioritet. i samom cinjenicom da sam dobila odgovore, napravila sam i par brief planova.i ceo taj "pokret" me je strasno obradovao.

prague palette

Prague

sutra putujemo u prag. malo. na par dana.

i baš se radujem. ne znam zašto... ja baš volim taj grad a nikad nisam bila u njemu.

leži mi, ili se bar ja tako osećam. to verovatno negde ima veze i sa činjenicom da su meni ( klinki od desetak godina) svi cool ljudi devedesetih palili u taj prag da žive... na primer - Lordan Zafranović (autor okupacije u 26 slika) i njegova tadašnja supruga.

prag za mene predstavljao grad u kome žive samo intelektualci. neko mesto na kome možete da sretnete Kanta, recimo... iako je gospodin Immanuel mrtav već 200 godina, i nikada nije izašao iz svog sela u kome se rodio - Königsberga.

a i takva mu je atmosfera. postoji ta neka "namučena lepota" u pragu. bliska verovatno svima koji dolaze sa ovih prostora ili istočne evrope, bloka ili čega god. naviklo se oko da uživa u sivom.

i moje oko zaista ume da uživa u sivom.

ali to nije samo sivo. tu je i plavo i zeleno. a ako to nije dovoljno - tu je živeo Kafka, molim lepo. valjda taj čovek zna šta je lepo.

a na sve to ovaj odlazak u prag dolazi u pravom trenutku za nas (mislim na mene i njega), zato što smo upravo završili ogroman posao, konkurisali za stipendije i vrlo smo umorni... ali ne u telu, već prosto umorni. te se stoga pragu posebno radujemo, ali oboje.

ON je vec bio tamo, on zna za dobre restorane, on zna imena trgova,astronomski sat, cesku krunu. on zna za john lenonov zid koji je meni nesto posebno drag, iako nema nikakve veze sa John Lenonom.

sve u svemu... nadam se da cu uspeti da vidim taj prag, moj prag. i nadam se da cu uspeti da nadjem Fridays da se opet najedem rebaraca ko čovek.

a mi se vidimo kad se vratim. za to vreme uzivajte u Floating Points remixu Aaron Jeromove Angel lady.

pus pus.

Taking Woodstock

postoje neki filmovi koji mi jednostavno legnu i koje bih mogla da odgledam , čini vam se, svaki dan po dva puta do kraja zivota.

i u opste se ne radi o tome da li je taj film neko epohalno filmsko dostignuce. ne... reč je jednostavno o filmovima koji "pričaju istim jezikom" kao ja.

razumemo se film i ja.

e pa novi film Ang Lee-a, je bas takav jedan film.

svi smo mi, verovatno po milion puta, uhvatili neki dokumentarac o tome kako je u stvari nastao taj cuveni woodstock. i ovaj film prica o tome...na jedan malo drugaciji nacin.

glavni junak je za pocetak tip koji se nalazi u poprilicno nezavidnoj poziciji, obzirom da je na njega palo da porodicni posao dovede u red i pomogne svojim roditeljima da se izvuku iz tog egzistencijanlog pakla u kome su se nasli."porodicni posao" je u stvari rupa koja je nekada bila motel koju vode njegovi roditelji.

sve u svemu - glumacka ekipa - perfektna. muzika je odlicna a sam film je jedna predivna, topla prica na prvom mestu o njemu (Elliot Tiber-u) i njegovoj disfunkcionalnoj porodici. o duznostima i s druge strane o slobodi da biras.... i naravno woodstocku .

sam pocetak

ovo je za mene veliki poduhvat. velika avantura. veliki zalogaj.
zaista. ne znam u kom ce ovo pravcu da se razvije, i ne zelim jos uvek da dajem nikakava obecanja. ali trudicu se da bude autenticno i zabavno. trudicu se da ovo bude nesto intimnije od bloga itself. da bude nekakav svojevrstan presek trenutka u kome se nalazim.
generalno mislim da sam u onoj fazi u zivotu u kojoj je jos uvek SVE moguce.
ja jos uvek mislim da postoji neki potencijal koji nije relizovan, da postoji neki penthaus u NY sa mojim imenom na vratima. :)
a sve ovo ce mi posluziti da imam nekakav bolji uvid u to sta zelim, sta mi se dopada, sta me rastuzuje...
da reorganizujem haos, polepitm nalepnice i etikete.
zelim nam svima - ugodnu vožnju.