Ovaj post je mogao da se zove i “Things to do in Buda… when you don’t have a proper internet connection”. Bila sam ubeđena da će mi ovi “blog izostanci” mnogo teže pasti, međutim prilično ih lepo podnosim i usput se dosta dobro provodim… Ko bi rekao?
Uglavnom, pored onih očiglednih stvari, kao što su obilasci muzeja, traganje za finom klopom, uživanje u šetnjama (ovaj put sa psom), postoji i sijaset drugih stvari koje sam u ovom cugu bila primorana da implementiram u svoju “cold turkey” svakodnevicu. Ovo su neke od njih.
1.
____________________________________________________________________________________
Ne znam kako to ide kod vas, ali meni je skoro nezamislivo da se šetam po gradu sa fotoaparatom. Mahom zbog toga što sam… neodgovorna po pitanju te tehnike, a te stvari su, složićemo se, prilično osetljive. Da na samom startu ne bih sebi zadavala glavobolje oko izgubljenog/polomljenog fotoaparata, ja se za sada šetam without one. Taj ugođaj prepuštam Nemanji i njegovoj savesti. Meni je dobro i sa telefonom. Brže, jednostavnije i efikasnije.
Ako se pitate da li koristim Instagram, odgovoriću vam sa jednim kratkim “ne”. Ponekad, ponešto, vrlo traljavo… najviše zbog toga što mi sve moje fotografije pre ili kasnije zaliče jedna na drugu. To ne znači da ne umem da uživam u tuđim. U pitanju je, dakle, više nekakav lični osećaj, da ne kažem – samokritika.
Anyway, ovo ispod su delići ovomesečnih svakodnevica. Od plafona Opere, koja nam je odmah tu iza ćoška, omiljenih parkova kojima septembar očigledno jako prija, preko cvetnog LV izloga i omiljenih uličnih cvećara, do ogromnih pistachio macaroons-a i najnovijeg ulova na najbesmislenijem mogućem sniženju ( 5% od originalne cene, ili u mom slučaju predivih 2,5 evra za “papiga” top).
2.
________________________________
________________________________________________________________
Dobar deo septembra provela sam istražujući Ruski Art Nouveau, to jest,“Mir Iskusstva” pokret koji je na jednom mestu okupio najfiniji umetnički krem Rusije sa početka dvedesetog veka. A sve je počelo od knjige Vsevolod Petrova “Russian Art Nouveau, the Diaghilev group of Russian artists”. Ova izuzetna knjiga pruža detaljan presek ruskog Art Nouveau talasa i njegovih majstora.
They sought a new aesthetic, incorporating traditional Russian forms and decorative elements from Western Art Nouveau. With Sergei Diaghilev a driving force behind The World of Art journal, the group's exhibitions gained prominence. Many artists from this diverse assemblage became extremely influential within Russia, but, excepting Leon Bakst, were hardly noticed then or since in the West. That is a mistake this book attempts to correct.
Za razliku od njihovih prethodnika koji su svoje teme crpeli iz istorije i koji su se bavili rekonstrukcijom dramatičnih epozoda iz prošlosti, ova grupa je napravila nekakav veseli twist na temu statičnih tradicija i arhaičnih običaja. Očekivano, bilo je tu dosta karnevala, svetkovina i dvorskih ceremonija…Neki od njih su uz to dizajnirali scenografije čuvenih baletskih i pozorišnih predstava, dok su se drugi pak pozabavili kostimima. Zato je prirodno da otvorim sa Bakstom, omiljenim od “omiljene četvorke” iz ove knjige.
…
~ LEON BAKST ~
Leon Bakst je jedini za koga sam znala pre listanja knjige. Sklapajući svojevremeno post o Erte-u, naišla sam na skice kostima koje je Bakst dizajnirao za popularne baletske predstave tog vremena, pa su se neki od njih našli i na mom Tumblr-u. Omiljeni mi je (ovaj, prvi) “Jewish Dance”, kostim za koreografsku dramu “Kleopatra” za koju je muziku komponovao Anton Arensky.
…
U prvom redu, izdvajam njegovu sliku “Man with Spectacles”, portret čuvenog pesnika i umetničkog kritičara, jednog od uticajnijih ruskih intelektualaca tog vremena, Konstantina Sunnerberga. Ova slika (tako bar kažu) naglašava kontrast između nadarenog poete i monotonije njegovog okruženja… ja je, moram da priznam, ne doživljavam tako tragično.
…
~ BORIS KUSTODIEV ~
Boris Kustodiev je jedan od onih slikara zbog kojih sam morala da odem na wiki paintings, čak i sa mojom internet konekcijom koju servisiraju tri kornjače. Uspela sam da pregledam svih jedanaest strana, i to preko telefona. Njegova “The Merchant’s Wife at Tea” od pre neki dan visi ponosno iznad našeg kuhinjskog stola.
…
~ KONSTANTIN SOMOV ~
I za kraj, Konstantin Somov, jedan od osnivača ovog umetničkog pokreta, poznat između ostalog, i po svojim ilutsracijama za pesme čuvenog Aleksandra Bloka.
3.
________________________________
____________________________________________
Cranford je izuzetna BBC-eva mini serija, koja me je održavala u životu (s obzirom da je opšte poznato da ja u krevet ne ležem bez minimum dva sata kvalitetnog programa). Serija ima ukupno sedam jednočasovnih epizoda od kojih su dve dosnimljene naknadno, na insistiranje gledalaca (i moje veliko zadovoljstvo).
In the 1840s, Cranford is ruled by the ladies. They adore good gossip; and romance and change is in the air, as the unwelcome grasp of the Industrial Revolution rapidly approaches their beloved rural market-town.
Likovi su dostojni obožavanja (glavni lik tumači Judi Dench), dijalozi su brzi i vrcavi, radnja je pitka i neopterećujuća, rekao bi neko idealna “za pred spavanje”. Uz to dodajte i viktorijansku estetiku i božanstvene kostime i imate – bingo. Ovo ispod su neki od omiljenih stills-ova koje sam “lovila” iz kreveta. :)
…
Ja još uvek nemam regularan net. Nadam se da će se neophodna papirologija završiti uskoro i da ću do 15-og oktobra dobiti željeni “priključak”. U međuvremenu šaljem poljupce svima, a posebno mami, tati, Mioni, Danilu i (sveže pocrnelim) Miletićima. Sve vas volim, i svi mi nedostajete… not. :P
